Majčinstvo, roditeljstvo i moral

Kao što školjka u sebi nosi predivan biser, tako se u ženama za vreme divnog stanja stvara biser – novi život. Majkama se mogu nazvati sve žene koje su rađale, a roditelji su oni koji dete podižu! Naše ograničeno društvo je sklono da osuđuje majke koje su ostavile svoju decu ili ih dale na usvajanje. TO JE NAJBOLJA STVAR KOJU SU MOGLI DA UČINE ZA NJIH UKOLIKO NISU SPOSOBNE DA IH SAME ODGAJAJU! Nije svaka osoba istih mentalnih i emotivnih sposobnosti, nema svaka osoba iste želje i ciljeve. Žene koje žele da se ostvare u karijeri. a dogodi im se da postanu bremenite, rode dete i na kraju ga ostave, takođe za njega čine pravu stvar. Zašto tako pričam?
Stvar je krajnje jednostavna:

 


Ukoliko žena upropasti svoj životni san zbog deteta. ona će to dete uvek da krivi i neće mu pružiti dovoljno Ljubavi i pažnje. To se jako negativno može odraziti na to mlado i nevino Biće. Slažem se da efekat može da bude potpuno isti u sirotištima, ali mu se tamo pruža prilika da ga neko usvoji i spasi pakla u kojem može da se nađe tokom života, ukoliko odrasta sa lošim roditeljima… Ali bez obzira ne sve, svako biće treba da bude zahvalno majci JER GA JE RODILA i dala mu šansu da oseti sve lepe stvari koje donosi život, iako je IMALA MOGUĆNOST TO DA NE UČINI. Zbog toga ja ne osuđujem majke i očeve koji su svoju decu ostavili, jer su im pre toga dali naj dragoceniji poklon, a bili su iskreni prema njemu i prema sebi, ne mareći za ograničene stavove okoline. Ostaviti dete nije laka stvar, ali je bolje nego ceo život provesti lažući sve oko sebe samo zato jer brinu „šta će reći svet ili religija ( koja u ovom slučaju podržava LAŽ“. Oni pametni im se neće mešati u život, a oni ograničeni, koji razmišljaju i stavove nadograđuju argumentima koje im VEĆINA plasira će naravno da morališu. Čemu moralisanje u takvom slučaju? Zar to nešto može da promeni???
Dugo sam ja sam razmišljao kao ova druga grupa ljudi, dok nisam seo i promislio svojom glavom, van svih okvira, koji svakog od nas stežu, van patrijarhata i svega ostalog što je društvo tokom vekova smatralo normalnim. Naravno da jesam protiv abortusa, jer to znači ubistvo drugog, nedužnog Bića (čak smatram da osobe koje su ga uradile bi trebale da snose krivičnu odgovornost za ubistvo s predumišljajem ), koje ne može da donese odluku o tome da li će da se rodi ili neće, ali ukoliko je osoba hrabra da mu podari Život i prepusti ga samom Životu, to je plemenito. Ukoliko se izvrši abortus, on može odneti budućeg naučnika, sportistu, poliglotu, akademika… Dakle smatram da ljudi nemaju pravo da odlučuju da oduzmu život drugoj osobi, ali imaju prava da joj podare slobodu i mogućnost da udahnu vazduh!

 

Možda sam ovoi stavom previše radikalno-liberalan, ali me ta stvar u poslednje vreme toliko mujći da sam morao da o tome javno da prozborim. Voleo bih da čujem i vaše komentare, dragi prijatelji. Zdrava diskusija je uvek dobrodošla i prija.

P. S.

Naglasiču zbog ljudi koji me ne poznaju lićno da ovo pišem iz vlastitog iskustvaa pored toga se izvinjavam ukoliko sam u ovom tekstu bio previše negativan ili ako sam nekoga uvredio. Nije mi to bila namera….

Објавио/ла: Živko Bošković

Zdravo, hvala Vam što ste posvetili pažnju ovom blogu. Moje ime je Živko i trenutno sam apsolvent na Beogradskoj poslovnoj školi. Pisanje me daleko više zanima, zato ću sa vama ovde deliti svoja žapažanja i razmišljanja o temama koje me naročito zanimaju. Pored studija, bavim se i aktivizmom iz oblasti ljudskih prava i ekologije.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: