Šta slušaju Beograd i Srbija

Radio je veoma kompleksan medij u kojem se kreativnost ispoljava zvukom. Govorni sadržaji i zvučni efekti čine ovaj mediji u rukama kreativnih tonaca i zanimljivih i dosetljivih voditelja, čarobnim. Zbog ograničenog spektra, frekvencija se smatra nacionalnim dobrom, a dodela iste u Srbiji je pod ingerencijom regulatornih tela za elektronske medije.

rra-znak
Od 2006 godine, kada je donet Zakon o radiodifuziji, dogodile su se mnoge promene u etru Srbije. U ovom tekstu ću se fokusirati na radio stanice koje su dobile dozvolu za emitovanje na teritoriji prestonice i nacionalne frekvencije, njihovu programsku koncepciju i vlasničku strukturu.

Beogradski emiteri od 2006-e godine

Period pre implementacije aktuelnog zakona o radio difuziji davao je veće slobode emiterima i manje jasne podele na regionalni i lokalni program. Zbog usklađivanja propisa sa EU smanjen je i broj emitera. Do tada skala u Beogradu je bila puna, a vlasnici radio stanica su slobodnu frekvenciju tražili poput parking mesta u najprometnijem delu grada. To je dobro zbog radnih mesta, ali je konkurencija bila prevelika  i opstali su samo neki. Organizovanje protesta od strane Udruženih radio stanica koje nisu dobile dozvolu jeseni te 2006-e nije urodilo polodom, tako da su haotičnim etrom zavladale radio stanice koje su se na transparentniji način borile za svoje parče kolača… Predstavljanje kandidata za dobijanje frekvencije je prethodilo samoj selekciji radio stanica. U početku je dodeljeno 14 dozvola, a većinu su predstavljala ozbiljna imena na radijskom etru, kao što su Naxi, Pingvin, Mip, TopFM, SportFM i drugi. Naravno, tu se našla i radio stanica „Pink“, koja je kasnije čak i dobila opomenu od RRA zbog slabe zastupljenosti govornog sadržaja. Tako je bilo u početku, a sada…

Na beogradskoj, kao i na nacionalnoj sceni je zavladao oligopol. AS medija je prvo kupila „Pingvin“, zatim „MFM“, kojeg je preimenovala u „Gradski“, da bi na kraju preuzela i 50% vlasništva nad „Indexom“. Navedene radio stanice su ubrzo promenile imena i to:
„S“ u „S1“, „Index“ u S2, „Pingvin“ u „S3“ i „Gradski“ u „S4“. Zanimljivo je da je vlasnica ove medijske grupe Ljubinka Anđelković, majka Zorana Anđelkovića, visokog funkcionera SPS-a. Radio je dugo bio u vlasništvu pomenute stranke, navodi se u Izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, Saveta za borbu protiv korupcije , koji je potpisan od strane Verice Barać
Njihov primer su sledili i vlasnici „Maksim medije“, koji u su počeli sa „TDI“ radijom, potom su otkupili „JAT“, a od 2013-e u etar je došla i „Karolina“, a „HIT FM“, emituje program umesto „Roud Star “ radija. Pored toga, ova medijska grupacija je poznata po kupovini i smanjenju programskih kapaciteta Studija B. Pored toga postoje još neke lokalne radio stanice u njihovom vlasništvu, ali o tome nisam pronašao zvanične podatke.
Takođe, u Srbiji, od jeseni 2015. godine lokalnim prostorom „zavladao “ je i „Naxi nacional“, koji posluje u gotovo svim gradovima, tako što male lokalne stanice reemituju veliki deo programa, ove veoma slušane beogradske radio stanice. U mnogim mestima, čije sam radio stanice pratio evidentno je smanjenje informacija lokalnog tipa, pa je tako subotički „Naxi Siti“ skratio emitovanje emisije „Kroz grad“, koja ima za cilj informisanje slušalaca o događajima u ovoj opštini.
Zajednička stvar za ove tri medijske grupe je nedostatak edukativnog sadržaja, formatirana lista muzike, što sprečava slušaoce da na tim talasima čuju nešto novo osim velikih imena iz sveta muzike koju plasira data radio stanica, što je jedna od karakteristika tog modela formata. Dakle, od kreativnog programa, ove tri grupe koje u Srbiji „vedre i oblače radijskim nebom“, plasiraju se samo:
– Veoma kratke vesti;
– Saobraćajne informacije
– Vremenska prognoza
– Nešto malo zanimljivosti
– Reklame za farmaceutske proizvode
Na mnogim medijima koji pripadaju ovim kompanijama format je takav da voditelj ima tačno određeno vreme i broj oglašavanja u jednom satu, što sprečava kreativnost i slobodu izražavanja.

„Studio B“ i „B92“ su bile dve kultne radio stanice, koje su jednostavno ugašene, bez obzira što i dalje formalno postoje. Podsećam da je „Studio B“, kupljen od strane „Maksim medije“,  i da su veoma brzo uvedene promene, mnogi radnici su otpušteni, a ploče, koje su bile deo arhive nemarno bačene na deponiju. Isti onaj medij kojeg su svojim glasovima i umetničkim darom podizali Duško Radović, Ljerka Draženović, Zoran Modli i brojna druga imena, je prešao u ruke ljudi koji ne umeju da cene radio i koji svojim delovanjem truju medijski prostor.

Edukativni i zanimljivi sadržaji kao i autorske emisije u kojima se ne govori samo o vremenu, mogu se naći na talasima:
– Radio Beograda ( svih programa );
– Radija „Novosti“;
– „Lagune“,
Slovo Ljubve i Bum Bum Radio emituju programe religijske sadržine. Za razliku od „Slovo ljubve“, „Bum bum“ radio slušaocima plasira i aktuelnu muziku uz informacije sa estrade, vršeći selekciju po nacionalističkoj osnovi, tako da se npr. neki pevači iz BIH ili Hrvatske ne mogu čuti na tim talasima.

Hajdemo malo u Srbiju

U srbiji su se od 2006-e godine promenile radio stanice koje emituju program u celoj zemlji. Tako su dozvole dobili
– Radio Beograd 1
– Radio Beograd 2/3
– Radio 202 / Stereorama
– Radio Play ( B92)
– Radio „S“,
– Radio „S2“ (Index)
– Radio „Fokus“.

Programi Radio Beograda predstavljaju sve ono što jedan radio treba da poseduje. Informacije, edukativni program, zabavni i kvalitetan muzički program. Mišljenja mogu da budu podeljena, ali je činjenica da je ovo najsadržajniji deo etra Srbije.
Kada su pre godinu dana odlučili da B92 preimenuju u „Play“, radio, prvobitno je zamišljen kao medij bez reklama i govornog sadržaja, pa je tako veliki broj ljudi zaposlen u toj kući dobio radne knjižice. Međutim, čini se da menadžment uviđa svoju grešku i na ovaj medij se polako vraćaju govorni segmenti – doduše ne mogu da se porede sa onim što je nekada predstavljao ovaj radio.

„Fokus“, je medij, koji je veoma „zanimljiv“. Na ovom radiju se emitovala emisija „Na liniji“, u kojoj su se javljali slušaoci i diskutovali o raznim temama. Istina je da se ova stanica razlikovala u odnosu na sterilne medije tri giganta o kojima je bilo reči u prethodnom delu teksta, ali je ova emisija interesantna po tome što ju je vodio Vladimir Đukanović, poslanik Srpske napredne stranke. Njegovo ophođenje prema slušaocima koji nisu razmišljali kao on, nije bilo primereno radiju. Način na koji se program realizovao, je izazivao pažnju regulatornih tela, pa je tako u nekoliko navrata radio dobijao opomene, koje su morale da budu javno pročitane. Pored ove kontraverzne emisije, poznati su i slučajevi  SMS prevara, koje su realizovane u saradnji sa „Balkan“ radijom. Kada je SNS došao na vlast, voditeljima koji su plasirali ideje te stranke, se sa radija gubi svaki trag. Ostao je jedino angažovan voditelj Milan Milenković, koji je zamenio Vladimira Đukanovića, Dejana Anđusa, Uglješu Mrdića i Kseniju Vučić ( inače, pomenuta je vodila „Glas nedelje“, emisiju u kojoj su gostovale brojne poznate ličnosti iz javnog života Srbije, a novinarka je imala visokoprofesionalni pristup), tako da je po mom skromnom mišljenju ova emisija bila jedina koja je vredela iz tog političkog opusa. Od jeseni 2014 godine, ovaj emiter je ugasio predajnike, a njegove frekvencije nisu date na korišćenje. Zašto je to tako, ostaje misterija. Treba napomenuti da i dalje emituje program na Internetu.

Iz svega ovoga može se zaključiti da su privatni mediji u Srbiji postali vlasništvo nekoliko ljudi, koji svojim delovanjem plasiraju jednolične sadržaje. Dakle, radio ne donosi ništa novo, a slušaocima odgovara da u kolima čuju neku od popularnih pesama, koja će se ponoviti još nekoliko puta u istom danu. Građani protiv ovoga mogu jedino da isključe radio prijemnike ili puste neku od stanica RTS-a ili ako imaju tu sreću da u njihovom mestu postoji radio stanica koja nije uništena privatizacijom ili „Naxinacionalizacijom“ mogu da se „opuste i uživaju“ u lokalnom sadržajima i budu srećni zbog toga. A ja se samo pitam šta rade regulatorna tela i koji je razlog zbog kojeg se te radio stanice razlikuju samo po imenima voditelja i reklamama farmaceutskih kuća, koje koriste njihov program, kako bi naivne slušaoce namamile na svoje proizvode.

Ako ste ljubitelj radija, predlažem vam da pročitate i sledeće:

Priča o radijskim zvezdama i promotivnim aktivnostima radio stanica

Tajna popularnosti Radija S ( S1 )

 

 

Објавио/ла: Živko Bošković

Zdravo, hvala Vam što ste posvetili pažnju ovom blogu. Moje ime je Živko i trenutno sam apsolvent na Beogradskoj poslovnoj školi. Pisanje me daleko više zanima, zato ću sa vama ovde deliti svoja žapažanja i razmišljanja o temama koje me naročito zanimaju. Pored studija, bavim se i aktivizmom iz oblasti ljudskih prava i ekologije.

2 мишљења на „Šta slušaju Beograd i Srbija

  1. Dragi moj Živko, sa zadovoljstvom sam pročitao ovaj tvoj prilog a i ponešto naučio. Sad znam gde se dadoše neke radio stanice kojih više nema. Odlično si sve opisao, ali se nadam da će ova moja opaska unaprediti nešto od onoga što budeš pisao u skorije vreme. Lepo si opisao Radio Beograd, naš nacionalni, koji bi trebao upravo to da bude i da ima svoju informativnu, edukativnu i zabavnu ulogu. Jedini to zaista ima i radi ali ……… Putujući po ovoj našoj lepoj zemlji volim da slušam radio i pratim ono što se ptiča, to me drži u tenziji a ponešto i naučim. Avaj, znaš li koliki je njegov domet? Strašno!!! Malo, malo pa šušti, nema dometa, loše se čuje ….. pa zar je to nacionalni radio. Trebao bi da se čuje u svim i najzabitijim delovima naše zemlje, sa jakim i kvalitetnim signalom i sadržajima koje svi trebamo da čujemo, a ima ih. Tako će pristupiti svakom stanovniku a oni će dobiti ono što država treba da im pruži ( pravovremene i istinite informacije ). Možda nisam sve najbolje opisao, ali ti si pametan, shvatićeš poentu i nadam se, nešto uraditi. Lepo je što postojiš. Pozdrav iz Kladova

    Liked by 1 person

    1. Dragi gospodine Mihajlo (direktore 🙂 )
      Puno Vam hvala na nesebičnoj podršci koju dajete mom pisanju, kako na blogu, tako i na društvenim mrežama, a hvala Vam i za sjajnu dopunu teme.
      Po mom skromnom mišljenju, postojeći kapaciteti emisione tehnike Javnog servissa, ne mogu da se nose sa reljefom naše zemlje. Kažu oni stariji od mene, da se ovaj mediji odlično čuo do početka bombardovanja, pa je, ako je verovati njima veliki problem u nedostatku sluha države za izgradnju jačih predajnika. Ukoliko bismo posmatrali Hrvatski radio, Emisiona tehnika Radio Beograda, je hiljadama svetlosnih godina iza komšija, budući da je njihov nacionalni mediji prepoznatljiv po čistom zvuku i velikoj snazi predajnika, koji bez ikakvih problema pokrivaju celu Hrvatsku, dobar deo Bosne i gotovo celu Vojvodinu ( čak se može slušati u nekim delovima Beograda – ja sam ga slušao u Studenjaku ).
      Druga negativna stvar je nedostatak frekvencija na srednjim talasima, jer su se oni pokazali mnogo bolji nego FM u npr planinskim predelima ( iako je kvalitet zvuka veoma loš ; ali je taj nedostatak do nekle opravdan, budući da je na tržištu sve manje prijemnika sa srednjim talasima.
      Jedino rešenje koje ja vidim počiva na norveškom modelu ( znači da će ga ovde doživeti možda moji unuci 😉 ). Oni su uveli digitalni radio signal, kako bi smanjili velika ulaganja u održavanju FM-a i omogućili bolju čujnost radio stanica u specifičnim uslovima planinskih predela.

      Veliki pozdrav za Kladovo iz Beograda, koji se sve više budi iz zimskog sna.

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: