Šta je ljudima nekada značio radio, a šta danas?

Od svog nastanka, pa do danas radio je pretrpeo brojne izmene, kako u tehnologiji, tako i u dužini i sadržaju emitovanja programa. Tehnološke i društvene promene su u direktnoj korelaciji sa brojem i dinamikom radio stanica. U ovoj priči, ću sa vama podeliti svoje viđenje odnosa društva prema radiju i obrnuto. Ovo je na neki način sve ono što sam čuo prvenstveno u emisiji Zakon akcije i reakcije, kao i ostalim emisijama Radio Beograda, kao i o mom poznavanju ove oblasti nakon 2000-ih.  Akcenat ćemo staviti na period nakon drugog svetskog rata.

Radio tokom 60 i 70-ih godina. U srbiji je u tom periodu radijska scena bila sazdana od Radio Beograda 1 i 2, radija Studio B i nekih manjih lokalnih radio stanica. Iako ove frekvencije nisu bile konstantno aktivne, pred mikrofon nije mogao da ide svako. Bilo je neophodno da se prođe mnogo provera i obuka kako bi nečiji glas odjekivao Srbijom kroz radijski etar tog perioda. Emisije su bile pažljivo birane, a muzička koncepcija strogo određena. Alternativu u velikoj meri, doneo je Studio B 1970. godine. Radijska scena je manje više tako opstajala tokom jedne ipo decenije, da bi na scenu stupio i B92, simbol opiranja političkom režimu Slobodana Miloševića. Do početka 90-ih godina, ovaj konkurencija je bila mala, a pažnja usmerena na ove programe postojećih radio stanica velika. Slušaoci su željno isčekivali nove emisije i vesti, kako bi bili u toku sa aktuelnim zbivanjima, zabavili se ili jednostavno čuli neku pesmu koja im je draga.

radio-1954856_960_720.jpg

Od 90-ih godina, počele su da niču privatne radio stanice. Emisiona tehnika više nije bila toliko skupa, a tehnologija se  razvila u dovoljnoj meri da emitovanje programa bude znatno jeftinie. Već tada su neke radio stanice neprekidno emitovale program, a one koje nisu su bile sve ređe. To je uticalo na konkurentnost, jer veći broj radio stanica različite sadržine, čini da više ciljnih grupa bude zadovoljeno.

Radio Pingvin je započeo eru privatnih radio stanica. Nakon njega sve što se dogodilo predstavlja deo radijske istorije. Revolucionarni B92 sa antiratnom propagandom i Ponos Radio koji se obraćao publici koja misli suprotno, su bili najbolji pokazatelj raznovrsnosti na skali tog perioda. Obe radio stanice su bile veoma slušane. Jedna zbog želje za znanjem, a druga zbog potrebe da se hrani nacionalni identitet. Pored te dve radio stanice, počeo je da niče veliki broj novih, a pored toga je sve više njih emitovalo program 24h.

Od 2000-e do 2006-e broj radio stanica koje su se mogle čuti u Beogradu bio je gotovo trocifren. Zagušenje je bilo toliko veliko da su se neke radio stanice čule samo u određenim delovima Beograda ( centralnim opštinama ), dok su se druge na istim tim frekvencijama čule u Zemunu. Slobodna frekvencija je bila misaona imenica, a mnoge radio stanice su radile čak i na divlje. U takvim uslovima, konkurencija je velika, a program koji se publici nudio je morao da bude interaktivan i svojstven za tu radio stanicu. Tada su SMS poruke bile u začetku, pa samim tim nisu donosile neki veliki profit. Tačku na slobodu uključivanja i isključivanja predajnika, stavio je Zakon o radiodifuziji, donet 2005. godine. Njime je striktno određen broj emitera koji distribuiraju svoj program na teritoriji Grada Beograda, definisane su regionalne, lokalne i nacionalne frekvencije. Ta situacija, dovela je do drastičnog smanjenja broja zaposlenih u medijima i broja angažovanih predajnika.

radio-1603228_960_720

Medijska slika nakon 2006 – posle dinamičnih i burnih godina za Radio u Srbiji, ovaj medii je postao veoma monoton. Pored jasno određenih granica i frekvencja, etrom su zavladali radijski formati, koji uglavnom forsiraju liste od oko 500 kompozicija, čiji se redosled proračunava matematički, reklame za medikamente i veoma kratke priče voditelja, koji imaju tačno određeno vreme koje smeju da provedu u programu, jer ukoliko ostanu i sekund duže, slušaocu će opasti koncentracija. A sa druge strane, imamo radio stanice koje uglavnom emituju SMS muzičke želje slušalaca. Autorske emisije se mogu čuti jedino na programima Radio Beograda, programima radio stanica koje pripadaju nekoj od verskih zajednica i veoma retko na privatnim radio stanicama i to uglavnom jutarnji programi i nešto malo emisija iz nezavisnih produkcija, koje opstaju uglavnom zahvaljujući entuzijazmu producenata i autora.

Šta je uticalo na te promene?

Dve stvari koje su u direktnoj korelaciji jedna sa drugom:
Pažnja koju slušaoci daju ovom mediju;
Drugi mediji;

Pažnja slušalaca i slušateljki je osnov za kreiranje radijskog programa. Ovaj medii se danas konzumira u pozadini, kao instrument za sprečavanje tišine. Zbog toga je važno da u momentu kada im je pažnja malo više usmerena na prijemnik, čuju svoju omiljenu pesmu ili neku reklamu. To je suštinska promena odnosa slušalaca prema radiju. Stepen pažnje je padao s razvojem drugih medija i radio stanica, tako da je od okupljanja cele porodice da bi se čula neka emisija ili prenos koncerta, do današnjeg pozadinskog saputnika u brzom vremenu proteklo mnogo društvenih promena, a pored toga su se razvili televizija i Internet kao dva konkurentska medija. Iako Internet predstavlja savezništvo radiju, on mu je i velika konkurencija jer je ogromna baza informacija dostupnih na par klikova. Nadam se da radio u toj borbi neće izgubiti bitku i da će kada ovim formatima isteknu dozvole, na scenu stupiti bar jedan konkurentski privatni radio koji ne liči na ostale i koji auditorijumu nudi kreativan i zanimljiv sadržaj sa puno informacija i raznovrsne muzike, koji će slušaocima držati pažnju a vlasnicima donositi dobar profit.

 

Pročitajte još:

Priča o radijskim zvezdama i promotivnim aktivnostima radio stanica

Tajna popularnosti Radija S ( S1 )

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

WordPress.com.

Горе ↑

%d bloggers like this: