Moj prvi let – od straha do uživanja

Svako prvo iskustvo u život ljudi, predstavlja merilo svih narednih te vrste i kao takvo čini jedinstven doživljaj. Prvi beg sa časova, cigareta prva ljubav… Dakle, čak i oni koji nikada nisu u školi, pamtiće prvi beg sa časova, a oni koji već 40 godina aktivno puše, pamtiće prvu cigaretu, a najpromisquitetnije osobe će se uvek sećati svoje prve ljubavi. Za mene će tako u sećanju ostati taj novembarski ponedeljak – dan kada sam mnogo toga naučio, doživeo i video; a najvažnije od svega po prvi put leteo avionom. U ovom tekstu ću sa vama podeliti svoja leteća iskustva, a u nekom od narednih aerodromska.

Danima uoči leta sam bio veoma uzbuđen; u isto vreme i srećan i tužan, a i ljut. Srećanšto ću videti nešto novo, a tužan i ljut jer uvek pristajem na neke stvari pre nego što uopšte i razmislim, zato što me umesto razuma vodi rdoznalost.

 

Najgore mi je bilo kada sam postao svestan da mi se let približava i prolazak kroz aerodromski prolaz koji vodi direktno u predmet mog straha – avion. Odmah mi se nisu dopale sive hladne boje koje dominiraju unutar aviona. Na ulazu su nas pozdravili pilot i stjuardesa ( bar mislim tako). Hodnici u avionu su uski a a obe strane, iznad sedišta se nalaze mesta gde se ostavlja lični prtljag. Enterijer aviona kojim sam leteo je siv i veoma formalan, prozori su mali ali dovoljni da se kroz njih sve lepo može videti osim ako ne sedite blizu krila. Kada sam seo i vezao pojas srce mi je nadjačalo avionske motore! Strah i panika su se širili mojim telom a čini mi se da se u životu nikada nisam toliko uplašio. Ali sam onda shvatio da moram po svaku cenu da se priberem. Pomislio sam na sve te ljude koji su do sada leteli. U glavi su mi se vrtele poruke podrške od strane moje koleginice i dragi glas gospodina Modlija, radijskog voditelja i pilota koji u svojoj emisiji priča o avijaciji. Dok sam o svemu tome razmišljao, avion se pokrenuo. Krenuo je da rula po pisti, a ja sam razmišljao, ovako je dobro, ne moraš gore. Ali je on u jednom momentu ubrzao i krenuo da se uspinje.Moj prvi let - od straha do uživanja (9) To uspinjanje je bilo za mene strašno. Plašio sam se da pogledam kroz prozor. Onda sam uradio jednu smešnu stvar. Setio sam se filmova u kojima osoba koja paniči dobije šamar koji joj pomaže da se pribere. Nisam želeo baš toliko da izlazim iz zone komfora ili dovodim čoveka pored mene u neprijatnu situaciju, tako da sam samome sebi lupio šamarčić. Nije bolelo, ali mi je pomoglo da rasčistim misli. Verujem da su ljudi koji su sedeli do mene pomislili da sam korisnik psihijatrijske pomoći ali je meni u tom momentu bilo važno da se smirim. Kada sam se pribrao, sve je bilo drugačije. Jednostavnosam se prepustio. Taj osećaj je bio nešto prelepo. Pogledao sam kroz prozor i bio zadivljen prizorom! Oblaci su bili ispod aviona, a nebo je bilo prelepo! Počeo sam da gledam kroz prozor i divim se svemu. Lepoti neba, stručnosti pilota i osoblja, ljudskom intelektu, koji je stvorio nešto tako divno. Bio sam bez daha. Shvatio sam da ako se ne plašim autobusa koji se penje na planinu, nemoram se bojati ni aviona koji pravi malo oštrije pokrete. Istina, za razliku od klasičnih vozila na točkove, avion nema oslonac u vidu tla, ali nauka je tu učinila svoje i avio saobraćaj je najbezbedniji. U toku samog letenja, događalo se da se avion malo zatrese. Taj tresak me je asocirao na užasne vojvođanske puteve koje sam hiljadama puta prelazio minibusem.

Moj prvi let - od straha do uživanja (4)
Kada je došao momenat za sletanje, nisam bio uplašen već radoznao. Počeli smo da se spuštamo, a to se u nekim momentima događalo tako štose avion naginjao ulevo i udesno. Pošto sam sedeo iznad krila,uživao sam u prizoru naginjanja jer sam bar na trenutak mogao da vidim više prelepih prizora koji su se pojavljivali oko mene.

 


Na kraju smo hirurškom preciznošću sleteli na pistu frankfurtskog aerodroma.
To sletanje i rulanje je bio znak da uskoro izlazimo iz letelice, a ja sam poželeo da to uživanje traje satima.
Prvi let je u meni izazvao pomešana osećanja. U avion sam ušao kao mačka koja se roguši nad vodom pre kupanja, a iz njega izašao kao dete koje je poslednje pare dalo na ringišpil i želi još da se vozi… U mnogim slučajevima, strah samo kvari zadovoljstvo, terajući osobu da kroz tu prizmu posmatra nešto fascinantno. iz ovog iskustva sam još jednom uvideo lepotu posmatranja života sa pozitivne strane uz svest o važnosti opreza.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s