Ljubiša Pavković – zvuk koji je obišao svet

Karakteristika muzike današnjice je u tome što je većina muzičara u senci izvođača. Kada pitate prosečnog slušaoca, za neku pesmu, reći će vam samo ko je peva jer to najčešće ostaje u sećanju ljudi. Svirači su na žalost tu u drugom planu. Ali postoje instrumentalisti koji su nadmašili mnoge kolege i postali prepoznatljivi po stilu i načinu sviranja. Jedan od njih je i Ljubiša Pavković. Pre nego što počnete da čitate ovaj tekst, napominjem da sam ga napisao 2014. godine za potrebe jednog časopisa. 

Virtuoz na harmonici, i dugogodišnji šef Narodnog orkestra Radio – Televizije Srbije, Ljubiša Pavković, rođen je 14. Juna 1947 godine u Beogradu, a svom životnom pozivu je krenuo da se odaziva još kao petogodišnjak. Neverovatan dar i ljubav prema harmonici su se još tada ispoljili kod malenog i radoznalog Ljubiše, i fascinirali su velikog harmonikaša Miodraga Todorovića Krnjevca, sa kojim su Pavkovići delili dvorište.. I danas se Ljubiša seća sugestije koju je veliki Krnjevac dao ocu mu Bogdanu:

– Kupi mu harmoniku, možda nešto i bude od njega.

Gospodin Bogdan Pavković je imajući u vidu težinu ovih reči s obzirom na osobu koja ih je izgovorila, ubrzo kupio Ljubiši klavirnu harmoniku.

Završio je nižu muzičku školu „Vatroslav Lisinski“, a potom i srednju „ Stevan Mokranjac „. Kao osamnaestogodišnjak se pridružio KUD-u “Vukica Mitrović”, koji je tada bio čuven po mladim talentima koji su ga sačinjavali. Godinu dana kasnije, ( 1966 ) odlazi u francuski grad Dižon gde osvaja prvu nagradu na takmičenju harmonikaša amatera I kao devetnaestogodišnjak pobeđuje konkurente iz 25 evropskih zemalja. Već tada je predstavljao Srbiju na festivalu podunavskih  zemalja, a potom na festivalu u Amsterdamu, gde je nastupio kao predstavnik Radio Beograda.

Njegov talenat je 1970 godine bio potvrđen ulaskom u Narodni orkestar RTS-a, kojim je u to vreme rukovodio violinista Rade Jašarević, a što je po svojoj definiciji tada bilo veoma teško postići posebno za nekoga ko ima samo dvadeset tri godine.

Naglo se uspinje i postaje glavni saradnik magistra Bokija Miloševića, koji je posle Jašarevićeve pogibije postao šef orkestra RTS. 1981 godine postaje umetnički rukovodilac istog, kao prvi harmonikaš na toj funkciji. Sebi svojstvenim stilom i strogim pedagoškim radom, je veoma uspešno vodio Narodni orkestar RTS-a kroz turbolentna vremena, suprodstavljajući se gravitacionoj sili šunda koji preplavljuje muzičko nebo Srbije. Brojna priznanja koja je orkestar pod njegovim vodstvom dobio, svedoče o kvalitetu kako ovog, tako i svih ostalih umetnika koji su sačinjavali ovu veličanstvenu skupinu muzičara.

Uspešno je vodio Narodni orkestar punih 29 godina. Pavković je po svojoj prilici veoma strog muzički kritičar, a posao šefa NO RTS-a je obavljao sa velikim poštovanjem prema svojoj matičnoj kući kao i prema svojoj publici, pa zato ne iznenađuje podatak da komisija koja odlučuje o snimcima koji ulaze u arhivu Radio Beograda nije odbila niti jedan od nebrojeno mnogo trajnih snimaka koje je napravio za istu.

Ljubiša Pavković se sa podjednakim žarom i ljubavlju posvećivao vođenju Narodnog orkestra, kao i solističkoj karijeri, u isto vreme zadržavajući način muziciranja po kojem je prepoznatljiv. Sa podjednakim žarom i uspehom svira naš izvorni melos, srpsku šumadijsku muziku, balkanske ritmove, melodije iz Bugarske, Rumunije, vlaške kompozicije, ali, isto tako i evergrin muziku sa velikim Dzez orkestrom i Revijskim orkestrom Radio televizije Beograd (danas RTS-a). Pavković posebno uživa u instrumentalnom izvođenju pesama, i želja mu je da fonografski zabeleži jedan kompakt disk sa takvim materijalom sa prostora Balkana. Jedini je naš as harmonike koji nije pobedio ni na jednom zvanicnom takmicenju, ali je bio predsednik zirija, i puno je njegovih ucenika koji su postali laureati eminetnih festivala nasih najboljih harmonikasa u Soko Banji i Vrnjackoj Banji.

Nosilac je Estradne nagrade Srbije, Statusa istaknutog umetnika, godišnje nagrade Radio-Beograda 1991.

Najveće priznanje dodeljeno 1999. godine, kao kruna dugogodišnje karijere Ljubiše Pavkovića jeste „SREBRNI DISK“ za izvedenu muziku sa Balkana na Međunarodnom festivalu bajana (harmonika) u Moskvi, koju mu je uručio Fridrih Lips, šef katedre Moskovske muzičke akademije, jedan od najvećih muzičkih autoriteta u svetu.

U 2007. godini dobitnik je prestižne nagrade Kulturno prosvetne zajednice grada Beograda  „Zlatni beočuk“.

Zanimljivo je da je prvi solistički koncert ovog velikana u Srbiji održan 24. septembra 2014. godine u velikoj sali Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca. Tom prilikom ga je pratio orkestar pod upravom Vlade Panovića, a dirigent je bio Aleksandar Sedlar. Gosti na koncertu su bili: Jelena Tomašević i Brankica Vasić Vasilisa, koje su svojim glasom dale pečat ovom jedinstvenom događaju; zvukom frule koja je obišla svet je publiku pozdravio imaestro Bora Dugić; solista na bandoneonu prof. Aleksandar Nikolić, a scenarista je bio profesor Nikola Rockov, koji je pored toga vodio čitav ovaj nesvakidašnji događaj. Sala je bila puna do poslednjeg mesta, a iznenađuje i veoma veliki broj mladih koji se te večeri pojavio na koncertu.

Malo je podataka o ovom velikanu, a još manje onih koji su tačni. Na internetu se često može pročitati  kako je Pavković oterao pevače poput Šabana Šaulića i Miroslava Ilića, ali on o tome kaže kako im on nije zabranio da snimaju, već su sami zaobilazili Radio Beograd, jer je mnogo lakše pevati komercijalnu muziku nego snimati za arhivu RTS-a.

Iako je sada u penziji već više od 7 godina, on i dalje neprestano svira, i izučava folklor balkanskih naroda što je i činio tokom čitave karijere.

Sva ta priznanja i nagrade kao i poštovanje koje ovaj umetnik uživa su samo deo pokazatelja kvaliteta jedne biografije ispisane harmonikom i pokazatelj da se trud isplati u životu…

Evo za kraj ove priče pogledajte i snimak sa koncerta o kome je bilo reči.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s