Ugovorna obaveza i pristupačnost

Pametni telefoni su postali nezaobilazni deo svakodnevice većine ljudi. Zbog svojih malih dimenzija i velikog broja mogućnosti, ovi uređaji omogućavaju da se mnoge aktivnosti obave bez potrebe za interakcijom sa računarima. U te mnogobrojne opcije spadaju i opcije pristupačnosti, koje osobama sa hendikepom omogućavaju da koriste pametne telefone kao i svi ostali. Mada, poznato je da gotovo svaki proizvođač Android uređaja pomalo modifikuje svoj sistem. Ta modifikacija se može reflektovati na saradljivost opcija pristupačnosti i ostatka sistema. Taj nedostatak kompatibilnosti, može da onemogući korisnicima kojima su neophodni asistivni softveri pristup celokupnom uređaju. 

Milica Janković je kupila telefon marke Leagoo, model P1 uz ugovornu obavezu, koji je imao poteškoća u radu govornog programa koji je njoj neophodan za interakciju sa uređajem. Nakon nekoliko dana ( pre isteka roka od 14 dana kada je moguće raskinuti Ugovor u nekim slučajevima ), obratila se prodavcu zahtevom za raskid ugovora ili zamenu telefona, usled nekompatibilnosti. Uređaj je tom prilikom poslat u servis. Tamo je utvrđeno da je nesaobraznost koja postoji manja nego što je potrebno da bi se Ugovor raskinuo, tako da je zahtev odbijenm a njoj je ponuđena samo ugradnja novog Android sistema koji je predviđen za taj uređaj.

Iako telefon nije u kvaru, korisnica nije u mogućnosti da ima interakciju sa uređajem usled softverske barijere, iako je kupovinom uređaja došla u situaciju dvogodišnje ugovorne obaveze. U ovom slučaju, obe strane su na neki način u pravu. Iz ugla prodavca to nije kvar, ali iz ugla korisnice, prodavac joj nije pružio informacije o nepristupačnosti softvera. Zbog toga je Milica na svom blogu „Balkanski mali dnevnik slepih i slabovidih“ opisala svoje iskustvo, a kasnije smo kreirali zajedničku objavu na Facebooku u kojoj smo tagovali „Vip“ i dali kratak opis ove situacije uz napomenu da će priča biti objavljena na ovom blogu, a isti prosleđen nekim medijima. Oni su se nedugo nakon toga javili i priča je krenula drugačijim tokom.

Odlučeno je da joj uređaj bude zamenjen nekim od ponuđenih koje će sama testirati u radnji. Milica je zadovoljna ovim rešenjem i dok vi čitate ove redove, ona bira svoj drugi telefon. Proces tog izbora će ići sporije, budući da je neophodno testirati više aparata i njihovu saradljivost sa softverima, ali ne sumljam u to da će ona doneti pametnu odluku.

Ovde dolazimo do onog paradoksa koji vlada našim društvom kada su osobe sa hendikepom u pitanju. Naime, postoje tarife za osobe sa hendikepom, koje mogu da koriste uz potvrdu nadležnog saveza osoba sa invaliditetom ili davanjem medicinske dokumentacije, ali ne postoje sistemska rešenja koja bi omogućila pravedan izbor uređaja. Niti jedan proizvođač ne ističe opcije pristupačnosti u specifikaciji uređaja koji plasira na tržište, a u radnjama se često događaju situacije da kupci nisu u mogućnosti da iste testiraju. Zbog toga bi se ovo moglo promeniti na pravedniji način. Povezivanjem izloženih telefona na bežični internet i omogućavanjem korisnicima asistivnih softvera da iste testiraju na samom mestu prodaje, bez obzira što taj proces može da potraje i više od deset minuta. Na taj način, telefon, tablet i slično će moći da se proda a ugovor da se sklopi na obostrano zadovoljstvo, uz tarife koje koriste svi ostali pretplatnici. Na taj način se operateri i prodavci mogu opravdati da su im usluge inkluzivne, a tarifa za osobe sa invaliditetom svakako može otići u istoriju kao nešto što nema nikakvog smisla.

Omogućavanjem pravednijeg pristupa su svi na dobitku. Korisnik/ca jer ima mogućnost da uživa u svim opcijama koje nudi kupljeni aparat a prodavac i operater jer imaju zadovoljnu mušteriju koja će im dovesti još novih.

Zbog toga, je ovo prvi zvaničan tekst na blogu „Žiletove priče“ koji za cilj ima zagovaranje usluga i podršku operaterima i kompanijama da svoje usluge pruže i osobama sa hendikepom na jednak i dostojanstven način. Od toga mogu da budu samo na dobitku, kako kompanije, tako i osobe sa hendikepom. S tim u vezi, najavljujem da ću se u budućnosti angažovati na pitanja vezana za priznavanje potpisa osobama koje koriste faksimil.

Nadam se da će i drugi operateri i slučajevi ovog tipa biti rešeni na ovakav način, kako ovo nebi bilo samo još jedno u nizu izuzetaka od pravila.

Pročitajte još

Garancija na tehničku robu u Srbiji ( rečeno i prećutano)

MOBILNO BANKARSTVO I KRAĐA IDENTITETA

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s