Da li radiju stvarno nije potrebna kreativnost?

Formati brojnih radio stanica služe kako bi uz malo priče a mnogo muzike koja se konstantno ponavlja razbile tišinu u pozadini. To je sasvim u redu, ali je problem u tome što radijska scena u Srbiji počinje da liči na eksperiment sa majmunima i bananom.

 

Eksperiment sa majmunima

U kavez stavite pet majmuna i bananu u sredini. Kada prvi majmun priđe, politi ga vodom, on će se vratiti i umesto njega će to isto pokušati drugi, postupak sa vodom se ponavlja. Kada treći pokuša, ostali će ga sprečiti. Zamenite jednog od majmuna novim, koji nije bio u tom kavezu. Kada pokuša da priđe banani ostali će ga sprečiti. Ukoliko i preostala 4 majmuna zamenite novima, svaki će biti sprečavan da dođe do banane, čak i onda kada niti jedan od majmuna nije prisustvovao scenama polivanja vodom i nema pojma zašto to radi.

Isti je slučaj i sa većinom novih radio stanica. Prva asocijacija za njih je muzika, koja se u ovim programima često ponavlja. Kada sam razgovarao sa muzičkim urednikom jedne beogradske radio stanice rekao mi je da je format nje ali i većine drugih da u svom dnevnom programu mogu da puste jednu od pet stotina pesama. Začkoljica je u tome što postoje liste A b i C. Naravno, nije mi rekao koliki broj pesama se nalazi na kojoj niti tačnu formulu, ali mi je rekao da sa liste A mora da bude najviše pesama pa zatim B i tek onda C. Ukupan broj pesama na tim listama je oko pet stotina.

Sličan princip je i na ostalim radio stanicama. Noćni programi su prošlost jer tu idu samo muzika i reklame. Razlika između dnevnog i noćnog muzičkog programa se sastoji u broju pesama koje se mogu emitovati, jer je za noćni dostupna baza od verovali ili ne čak 1.500 kompozicija.

Govorni sadržaji su posebna priča. Neke stanice su se svele na to da voditelji/ke smeju u programu da provedu nekoliko sekundi posle čega se navodno slušaocima/teljkama gubi pažnja.

Dakle, sve ovo implicira da su govorni programi i kreativnost svedeni na minimum, a da radio donosi uglavnom predvidive stvari.

Izuzetak je sa jutarnjim programima. Oni su u glavnom zabavnog karaktera i tada je u radiju zapravo i najviše angažovanih lica.

Istini za volju, mnogi ljudi koji rade na mestima gde se očekuje njihovo mentalno angažovanje, slušaju ovakve programe iz razumljivih razloga, ali da li je potrebno da svaka radio stanica liči jedna na drugu i da se razlikuje samo po broju marketing službe i reklamama za medikamente?

Sa druge strane, imamo sve više potkasta različitih kreativaca i entuzijasta, koji postaju sve slušaniji. Zakon akcije i reakcije, je počeo kao obična radio emisija ( mada nikada nije bila obična ), da bi posle nekog vremena emitovanja na radiju 202 dobila i streeming. Ista se zahvaljujući ogromnom entuzijazmu autora emituje već 18. godina! Takođe, postoje emisije koje se mogu čuti po manjim radio stanicama ili samo Mixcloudu. Jedan od pozitivnih primera je i Mjehur na mreži ali i mnoge druge. U takvim emisijama, ljudi se kreativno izražavaju, donose sveže ideje i podstiču slušaoce na razmišljanje. Da li je razmišljanje u nebeskoj Srbiji zabranjeno ili se kroz radio stanice kakve danas imamo sve više podstiče ustajalost i monotonija?

Sa druge strane, hiper produkcija medija, unosi strah vlasnicima i vlasnicama istih, jer je put do bankrota veoma  lak. Ali, da li bi stvaranje velikih radijskih zvezda promenilo stvari? Svakako da bi ali su formati koji imaju monopol nad privatnim radijskim tržištem suviše zatvoreni za tako nešto.

Sa druge strane, otvaranje radio stanice i dobijanje dozvole je veoma skup proces, ali

  1. Čekanje novih konkursa za dobijanje dozvola za radi radio stanica;
  2. Praćenje alternativnihmedija poput Zaira i Mixclouda.
  3. javno govorenje o ovim temama kako bismo mogli nešto da promenimo.

Bilo kako bilo, sada bar postoje izbori. Veliki je broj medija a Internet na kojem su načičkani mnogi je sve dostupniji tako da velika većina ima pristup alternativi? A šta ćemo sa onima koji nemaju? Radio Beograd – topla preporuka i alternativa privatnom mejn strimu.

Za kraj ću dodati još samo jednu stvar:

Kada sam u Facebook grupi Studenti beogradskog univerziteta, postavio anketno pitanje: Koju radio stanicu studenti/kinje slušaju, dobio sam i dosta odgovora koji potvrđuju da je ovoj populaciji veoma blizak program jedne radio stanice u kojoj se voditelji šale sa slušaocima i imaju delimično zabavniji program od ostalih. U pitanju su emisije Kontra kviz i Antidepresiv. U tim emisijama koje traju dva sata voditelji konstantno pričaju i uključuju slušaoce u program. Eto dragi moji menadžeri, vidite da može! Samo proučite kako i dovedite adekvatne ljude. Prevaziđite strah od kreativnosti i proučite marketing na adekvatniji način. Imaćete puno više love i zadovoljnog auditorijuma.

Pogledajte i ostale tekstove o radiju:

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s