Voz kao medii

Prelazeći desetine ili stotine kilometara, svaki voz priča svoju priču na više načina. Unutar njega putnici i putnice su u interakciji, koja stvara nove priče a ponekad menja i ceo njihov život. Zbog toga je voz kao prevozno sretstvo zapravo i jedno veliko iskustvo. Ali, hajde da sve što se dešava unutar vozova i ostavimo tamo. Idemo ispred vagona. Šta tamo primećujemo?

Grafiti koji su ispisani na mnogim vagonima su svojevrsna poruka anonimnih autora i autorki koja putuje kroz mnoga sela i gradove i koju može da vidi veliki broj ljudi. U mnogim zemljama je crtanje grafita po vozovima strogo zabranjeno. U Srbiji formalno jeste, ali budući da je ovde zabrana reč koja se slabo razume, grafiti se prenose bez obzira na sve.

Vozovi su imovina železničkih kompanija, a većina ( ako ne i sve ) su u vlasništvu države. Samim tim je poruka koju voz šalje i poruka države. Zbog toga su grafiti zabranjeni. Grafiti i murali nisu prepoznati kao umetnost iako su za izradu kvalitetnog dela potrebno vreme i trud. Toga su u nekim državama kazne za „šaranje“ po vozovima izuzetno velike, a okolo vagona koji miruje ima više kamera nego pragova na pruzi.

Da li je na neki moguće pomiriti interese železničkih kompanija sa željom umetnika i umetnica da se kreativno izraze?

Možda i jeste. Postoje ljudi koji ulažu ozbiljne napore u crtanje grafita i koji to rade zaista vešto. Neki od njihkreiraju temacke poruke ili oslikavaju određene likove ili bilo šta drugo. Zbog toga bi bilo dobro da se to iskoristi i da se takvim ljudima da šansa. Železnica bi na taj način uštedela sredstva i trud ljudi koji po službenoj dužnosti moraju da peru grafite, a ti mladi ljudi koji e kreativno izražavaju na vagodina bi bili podstaknuti da to nesmetano čine. Jedino što bi bilo valjano da se uradi, jeste da se uvedu neka sitna pravila poput toga da se po prozorima ne crta i da poruka koja se šalje bude pristojna i neuvredljiva. Takođe bi poruka koja se šalje trebala biti i deo umetničkog izraza tako da obična „škrabanja“ po vagonu nebi trebalo tolerisati.

Ja ovo govorim iz ugla mladih umetnika i umetnica koji nisu prepoznati. Ljudi percipiraju da se grafiti obično koriste u svrhu govora mržnje ali da to nije tako pokazuju mnogi primeri. Zbog toga je ovaj tekst jedan od onih koji za cilj ima javno zalaganje za prihvatanje grafita.

Pročitajte još:

Lični pečat na Radio Beogradu

 

Sloboda i odgovornost – lično iskustvo

POZIV NA SARADNJU

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s