Koliko se dajemo na poslu

Da li ste primetili jednu stvar? Ma koliko da se trudimo da budemo profesionalni u životu, način na koji obavljamo posao i ljubav koju ulažemo u to je u velikoj meri rezultat odnosa koji naši nadređeni ali i okolina imaju prema nama. Kada sam sarađivao sa ljudima koji su opsednuti kontrolom i dominacijom, koji zloupotrebljavaju hijerarhiju kako bi dnevne gubitke u privatnom pretvorili u pobedu na poslovnom planu, moj pasivni otpor je bio toliko izražen da se sam se veoma slabo davao zadacima, jer sam između ostalog smatrao da to neće biti dovoljno prihvatljivo. Često sam osećao sramotu jer sam imao blokadu prema nekim stvarima i provodio sam vreme čekajući da drugi donesu odluku o otkazu umesto mene…  Nisam želeo konflikt i tu sam pogrešio! Takvo ponašanje nije moja karakteristika i sada se iskreno stidim toga, ali iznosim ga da bih istakao razlike. 

Sada sam u situaciji da radim sa kreativnim ljudima. Kada me neko od njih zamoli da obavim neki zadatak, to s ljubavlju i uradim pa makar i da sam veoma umoran, tužan ili slično. Prepustim se tome i jednostavno zaboravim na druge stvari i osećanja. Znam da će oni znati da iskoriste na pravi način moj rad. Verujemo jedni drugima i cenimo se međesobno kao ljudi umesto da ljudima povećavamo doživljaj o nama veličanjem svojih iskustava naslađujući se njihovim ne iskustvom, mi radimo gotovo suprotnu stvar. Mislim da ponašanje kreativnih ljudi iz moje priče predstavlja suštinu ophođenja omladinskih radnika i radnica, ali i rukovodećeg kadra u svim kompanijama koje žele da napreduju. Put kreativnih ljudi koji cene individualnost u timskom radu je put koji mlade ljude sa nedostatkom iskustva vode ka profesionalnosti. Kreativni ćemo biti samo kada se osećamo slobodno, kada znamo da nećemo dobiti negativne komentare ili podsmeh za naš rad.

Zato mislim da je uspešnom rukovodstvu neophodno da ceni svoje zaposlene kao ljude. Tako će stvoriti armiju odanih zaposlenika.

 

Najskuplja igračka za moje dete

Za kraj ću istaći dva svetla primera. Na jednoj konferenciji na kojoj sam bio, u svom govoru je rukovodilac pohvalio zaposlenog pred gotovo stotinu ljudi. Istini za volju, taj zaposleni je i zaslužan što ih se toliko okupilo ali je tim svojim gestom direktor pokazao kakav je odnos prema zaposlenima u toj organizaciji.

Drugi primer je kordinatorka SALES tima u jednoj korporaciji, koja se prema svojim članicama i članovima ophodi izuzetno profesionalno ali i zaštitnički. Kada se desi problen on se rešava iskreno ali uz odmerene reakcije. Zato zaposleni otvoreno govore o svojim greškama. Kada jedna osoba pogreši, svi je joj pomognu da to ispravi, u skladu sa ovlašćenjima koje imaju! Njoj nije teško da kaže – u pravu si, izvini, molim te i hvala. Danas ih malo ljudi koriste ali zaposleni itekako to prepoznaju.

Iz svakog direktora ali i iza svakog radnika se krije čovek. Teško je biti dobar VOĐA, pa zbog toga mislim da bi mnogi radnici i radnice bili još gori na mestima loših rukovodilaca…

P. S. Toplo preporučujem knjigu Saše Petera – tamna strana upravljanja ljudima…

Pročitajte još:

Saveti za osobe u procesu traženja posla

Radnice i radnici – kategorija čija su prava zaboravljena VIDEO

POZIV NA SARADNJU

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s