Inkluzivno razmišljanje iz mog ugla

Da li znate da se neki ljudi suočavaju sa barijerama iako nemaju invaliditet? Osobe obolele od retkih bolesti čija dijagnoza ne spada pod kategoriju invaliditeta, osobe koje imaju problema sa ishranom do te mere da su alergične na gluten ili neku drugu supstancu koja se nalazi u sastavu domaće ili industrijske hrane i još mnoge druge neizlečive bolesti koje ugrožavaju funkcionisanje određene osobe i smanjuju joj kvalitet života.

Bez obzira na to, mnoge osobe koje imaju navedene ili hiljade drugih simptoma nisu prepoznate u sistemu socijalne zaštite a i na poslu i tokom obrazovanja se neretko susreću sa nerazumevanjem. Dakle, fokus je u vidljivoj dijagnozi i osoba se čak i u društvenom smislu posmatra samo kao dijagnoza, da ne kažem „invalid“! Mnoge osobe sa invaliditetom ( koristim taj termin da bih razdvojio vidljivi od nevidljivog hendikepa za potrebe ovog teksta), gledaju na svet krajnje oportunistički ( žele da njihova dijagnoza / vrsta hendikepa bude maksimalno unovčena a sve ostale jednostavno budu iza njih. Pored toga neretko se priča o tome šta je društvo dalo ovim osobama ili koliko malo imaju, a nikada se ne govori šta bi osobe sa hendikepom mogle da urade za društvo.

Rupe u sistemu socijalne zaštite

E pa ja neću tako! Svesno biram da kao neko ko i sam ima hendikep učestvujem u aktivnostima koje me zanimaju i koje zbog vremena i novca mogu sebi da prijuštim, biram da upoznajem i da neetiketiram, biram da širim svest i pričam sa roditeljima kao ključnim faktorom razvoja u životu deteta sa hendikepom da dete ne odvaja od druge dece, da mu pruži priliku da bude jedno s grupom mališana i time bude prihvaćeno, biram da razgovaram o dobrim i lošim stvarima i biram da koristim termin hendikep jer obuhvata više ljudi koji nisu u situaciji jednakih mogućnosti, umesto medicinskog stanja invaliditet koji u društvenom kontekstu ljude obeležava po dijagnozi ( ako sam ja novinar npr, zašto je bitno moje oštećenje vida kada tekst pišem na računaru, negledajući u tastaturu, umesto toga je važnije kakvi su ti članci ).
Dakle, ukoliko ste u medijima čuli kako određeni savez nije dobio dovoljno para, zapitajte se šta je isti uradio za društvo. Ako osobe sa hendikepom počnemo tretirati ravnopravno ali s razumevanjem za barijere, dobićemo još jednu kategoriju stanovništva koja može da radi na različitim pozicijama i time jača ekonomiju i društvo.

POZIV NA SARADNJU

Објавио/ла: Živko Bošković

Zdravo, hvala Vam što ste posvetili pažnju ovom blogu. Moje ime je Živko i trenutno sam apsolvent na Beogradskoj poslovnoj školi. Pisanje me daleko više zanima, zato ću sa vama ovde deliti svoja žapažanja i razmišljanja o temama koje me naročito zanimaju. Pored studija, bavim se i aktivizmom iz oblasti ljudskih prava i ekologije.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: