DAN BELOG ŠTAPA – KUGLICOM U PRAZNO

Dok svakog petnaestog oktobra predstavnici raznih organizacija uživaju u svojih pet minuta slave, a razni državni funkcioneri gostuju na tim manifestacijama, izgovarajući reči koje su im drugi pisali a oni se eto potrudili da nauče šta je država uradila ili šta misli da treba da uradi za tu populaciju, ja bih se osvrnuo na realne stvari i izazove u radu sa slepim ljudima i rad tog Saveza slepih ( makar ova dva u Beogradu ). 

Inkluzija – Pa hajde da počnemo od obrazovanja. Brajevo pismo odumire a sve više slepih ljudi koristi pametne telefone i računare kao svakodnevna pomagala. Zamislite da vam uvek govorni program čita tekst a da je za vas gramatika nešto sa čime se susrećete u teoriji. Osećaj za istu će vam biti slabiji bez obzira na to što ste pročitali najčuvenija književna dela. Sa druge strane tu su i veoma bučne pisaće mašine i preskup Brajev papir.
Možda bi hardversko rešenje u vidu Brajevog reda bilo najadekvatnije rešenje. Ali ostaje problem pisanja, koje bi baš zbog tog osećaja i identifikacije sa ovim pismom moralo da se vrši preko nekog specijalizovanog uređaja koji ne pravi buku i ne piše po papiru.

tamnica-po-sopstvenom-izboru.png
Tamnica po sopstvenom izboru

Samostalan Život – U Srbiji postoje samo dva posebno obučena peripatologa ( osobe koje obučavaju slepe ljude da se samostalno kreću ). To rezultuje time da mnogi od njih moraju da uzmu stvari u svoje ruke i počnu samostalno da se upuštaju u tajne koje kriju gradske i seoske ulice. To je tako u najboljem slučaju. Poznajem mnoge kojima su roditelji rekli da to neće savladati ili jednostavno imaju barijeru prema samostalnom kretanju tako da je taj aspekt njihovog funkcionisanja zavistan od pratilaca.

Praktičan život – kada slepa osoba želi da kupi štap, to ne može da uradi legalno. Savez slepih Srbije nema svoju prodavnicu pomagala i asistivnih tehnologija, dok svi ostali u regionu ( izuzev Bosne i Kosova ) to imaju.
Samostalno Kretanje Eto sve je to nekako prevaziđeno i sada ajmo na ulicu. Ali tu imamo jedno malo iznenađenje – radnik zaboravio da zatvori šahtu ili je neko ukrao poklopac. I šta se dalje dešava? Srećom do sada nisu bile velike posledice, ali grad daje dobre odštete za takve propuste. Ali da li je bolje slomiti nogu i dobiti odštetu ili dostojanstveno doći do cilja?
Druga stvar koja se dešava jeste da mnoge taktilne staze ne vode do razumnih odredišta već do vas navode da se udarite u zid ili pak da uletite u travu, blato, na ulicu…. A neke su urađene od materijala koji zimi predstavljaju bezbednosnu pretnju ili se pak same od sebe oljušte nakon nekog vremena upotrebe.

Sa druge strane, postoje ljudi koji imaju vizuelni hendikep, za koje ja znam su jednostavno zapali u neko stanje naučene bespomoćnosti. Dele ljude na „njih“ i „nas“, posećuju manifestacije koje imaju veze samo sa savezom slepih ili tematikom koja je vezana ta slepe / slabovide osobe. Srećom, takvi su manjina! Veći deo mojih slepih i slabovidih prijatelja je samostalan, Završavaju ili su završili fakultete, rade na sebi i svesni su da se za poziciju na tržištu rada moraju boriti znanjem jer će jedino tako pobediti barijere u društvu.

Šta su audio knjige i kako je moguće do njih doći
Šta su audio knjige i kako do njih doći

Zato, ignorišite sve te političare koji sakupljaju poene jer su „jadnim i bespomoćnim invalidima“ otvorili tribinu, predsednike saveza slepih koji se grle sa ministrima na skupovima i rade na učvršćivanju sopstvene moći dok institucija koju vode predstavlja samo smešno ruglo koje prima donacije od različitih pojedinaca a dok te iste skupove bez poštovanja i pardona napuštaju te iste manifestacije, kada se pokrene tema vezana za inkluziju ili se pak po mejling listama bahate kako su uradili puno toga ne mareći za realne potrebe populacije za čija se prava „bore“.
Zapitajte se da li je bolje uložiti u nabavku uređaja koji će slepoj deci omogućiti da inkluzivno obrazovanje završe PISMENI, da li je bolje sredstva dati za promociju peripatološke specijalizacije i povećanje broja profesora/ki samostalnog kretanja? Razmislite da li bi po vama to trebao da bude smer zagovaračkih aktivnosti Saveza slepih?
U takav Savez bih se i sam priključio, volonterski bih im pružio podršku da se neke stvari promene, ali Savez kakav danas znamo ( u Beogradu ) je poznat po bahatim predstavnicima, urlanjima i pokazivanju asocijalnog ponašanja u tkz klubu i velikim donacijama, dok sa druge strane imate mnoge predstavnike zajednice koji imaju nerealna (oportunistička ) očekivanja od te institucije, čiji bi cilj trebao da bude podrška pri uključivanju slepih i slabovidih ljudi u zajednice.

Blogopedija – Baza blogova

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s