Dan „Pobijede“ ludila

Dok se jedni ponose „pobedom“ a drugi sažaljevaju nemile događaje, ja se pitam koliko je sadašnjih političara sa obe strane bilo aktivno i tada, u vreme oluje? Koliko njih je profitiralo i na koji način dok su huškali pripadnike tri naroda da poput besnih pasa kidišu jedni na druge i čine sva ona zverstva?

Tužna je to priča, puna medijske manipulacije, raznih neistina ali i veoma dubokih rana. U tim događajima nema mnogo nevinih a još manje nema pobednika. Dan „pobede“ i „pobjede“ mogu da slave samo kriminalci i političari koji su se bogatili dok su ljudi morali da ginu.
Strašno je to što sva ta tri naroda svoje tiranine vide kao oslobodioce, a još strašnije je to što u sve tri zemlje vlada veliki broj bestidnika koji su i tada bili aktuelni, uz priču kako su baš oni faktor stabilnosti u regionu.
Kakva „pobeda“ i ko je „pobedio“? Lopovluk i kriminal, strah, bol, suze i duboke rane. Bombe koje su bacane na goloruke ljude koji su bežali kako bi spasili sopstveni život… Kukavičluk…
To je tuga našeg podnevlja, a još tužnija i strašnija činjenica je da mnogi i dalje žele da žive u etnički čistim zemljama. Šta time zapravo dobijaju??? Da li će više ljudi biti zaposleno? Da li će ekonomski rast biti vidljiv? Hoće li obrazovanje, kultura ili bilo koji drugi aspekt društva bolje funkcionisati? Pa videli smo kroz ove bedne pokušaje da neće… Na protiv….

Zato će dan pobede biti onaj dan kada običan građanin ne bude slepo verovao vođi, kada bude počeo da razmišlja svojom glavom i kada odluke bude donosio na osnovu istraživanja umesto informacija dobijenih putem sredstava državne propagande.
Možda to sve zvuči daleko i nerealno ali, trenutno pobeđuje svaka osoba koja razmišlja, koja nije sklona da veruje svemu što čuje, koja ne bira prijatelje ili partnere na osnovu nacionalne ili druge pripadnosti, koja uviđa da je društveni napredak moguć kada se propaganda svede na minimum… Da bi se dogodila takva promena, neophodna je transformacija razmišljanja, obrazovnog sistema i drugih faktora koji utiču na svest ljudi.

Znam daleko smo od toga… Pokazujemo to tako što biramo ljude čije ruke još uvek ne mogu da se operu od krvi… A dok to radimo svi smo na gubitku, dragi moji nacionalisti, „pobednici“ i „pobjednici“!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s