Dan mladih – Imamo li razloga za slavlje?

Šta reći o Danu mladih, da li će nešto da promeni? Neće!
Dok čitate ove redove, razmislite, koliko mladih znate koji su napustili svoje sredine, otišli u grad? Koliko njih je nakon toga ( ili direktno ) otišlo u inostranstvo?

O mladima se mnogo toga priča ali malo toga čini u praksi…
Omladinsku politiku čine papiri, brojke i planovi, koji često ostanu samo to.
Sa jedne strane imamo mlade osobe koje su uključene u društvo, rade na sebi i svakodnevno uče, tu su i mladi koji imaju solidne prihode od frilensinga i ostalih poslova, ali istini za volju, veliki je broj onih kojima su u interesu splavovi, žurke i ostale manifestacije koje imaju veze samo sa provodom. Većinu tih mladih finansiraju roditelji. Poslednje navedeno se možda neće dopasti ljudima iz omladinskih organizacija, ali im broj onih koji su zainteresovani za aktivizam i njihove programe jasno ukazuje da mlade ne treba heroizovati niti generalizovati. Mi mladi smo heterogena struktura.
Sa druge strane naš mentalitet i prihvatanje mladih nisu baš kompatibilni. Mladi u jako malom broju učestvuju u kreiranju društvenih prilika. Broj mladih u institucijama je važan ali je daleko bitnija njihova aktivnost i uključenost u rad istih.
Mnogi mladi imaju probleme sa pronalaženjem poslova jer ih poslodavci često stigmatizuju usled nedostatka radnog iskustva. Mladi na svim nivoima obrazovanja imaju slične poteškoće.

Diskriminacija je produkt neznanja
U poslednje vreme često slušam o problemima pripravnika/ca. Oni po završetku fakulteta moraju da odrade i do godinu dana ( uglavnom ) besplatnog pripravničkog kako bi možda dobili posao. Dakle, jedna godina dana bez ikakvih primanja uz osmočasovno radno vreme znači da ta osoba mora ili da nađe drugi posao ili zavisi od roditelja. Stvari dodatno komplikuje lokacija.
Kada se to završi, da bi se našao posao u državnoj instituciji, neophodna je veza ili članstvo u stranci. Ukoliko znate neke ljude koji su tako zaposleni, poznat vam je podatak da se za potrebe stranke odvajaju i određena sredstva od plate… Tako da, dok naivni veruju i glasaju, stranke se bogate a oni koji veruju da im je važnija partijska knjižica od diplome odlaze u zemlje gde se više ceni njihov rad.
Zato je priča o mladima važna. Nju nećete čuti u režimskim medijima jer bi to naivnima otvorilo oči a takva stvar bi smanjila broj glasača. Mada ako se nešto ne promeni biće nužno menjati i izborne zakone, jer onaj ko bi hteo da podrži određenu stranku ne bi otišao iz zemlje…
Zato bi ovakav dan trebalo slaviti ne povlađivanjem masama, već pričom o svemu onome što nije popularno i što ljudi koji prate propagandu ne žele da čuju a još manje da prihvate. Na kraju krajeva svako od nas je odgovoran. Od šefa koji mladu osobu nije tretirao na dobar način, preko neodgovornih mladih, političkog sistema,ekonomskog, obrazovnog, društvenih vrednosti ali i vrednosti koje ljudi dobijaju od roditelja.

DA JE HOKING BIO SRBIN…

Kada malo bolje razmislim, ovaj dan ne treba da slavimo već da pomislimo na one koji su otišli i razloge zbog kojih su to učinili….

Mislite o tome kada budete pustili Dnevnik!

POZIV NA SARADNJU

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s