Zato smo voleli Šabana

Vest da je poginuo Šaban Šaulić je sve iznenadila a mnoge i potresla. Ovaj pevač narodne muzike je s razlogom dobio epitet kralja. Slušaju ga i stari, i mladi, pa čak i oni ljudi koji nisu naročiti ljubitelji ove vrste muzike, na svadbama i ostalim okupljanjima horski pevaju i vesele se uz njegove pesme. Ali hajde da vidimo zašto baš on ima toliki značaj u narodu? Прочитајте више „Zato smo voleli Šabana“

Biljana Ćirović – note srcem obojene

Radijski pevači i pevačice u Srbiji su prava retkost. Oni se odriću slave i bogatstva, koje bi mogli da imaju kao komercijalni izvođači i umesto toga se prepuštaju talasu neizvesnosti i borbe za očuvanje i opstanak muzike kojom se bave. Kod nas su radijski pevači zastupljeni isključivo na Javnom servisu ( Srbije i Vojvodine ), dok komercijalne RTV stanice nemaju sluha za ove umetnike. Jedna od savremenih radijskih pevačica je i Biljana Ćirović. O njoj ćemo pričati u narednih nekoliko redova, uz napomenu da je materijal za ovaj tekst preuzet iz emisije „Pevaj moju pesmu“, Radio Beograda, gde je ova dama gostovala pre nekoliko godina.

Biljana Ćirović je pevačica izvorne i komponovane muzike, koja je svoju karijeru započela davne 1997 godine, kao pevačica Radio Beograda. Sarađivala je sa najeminentnijim orkestrima u Srbiji. Najviše joj leže pesme iz Vranja i sa Kosova, ali izvanredno izvodi i vojvođanske pesme uz tamburaške orkestre. Iako je u detinstvu akcenat stavljala na pop i rok muziku, u KUD-u „Svetozar Marković“ iz Kragujevca, joj se probudila ljubav prema izvornoj narodnoj muzici, kada je čula izvedbe Sonje Perišič, koja je mladu Biljanu podržala u nameri da se bavi ovom vrstom muzike uz savet da prvo pročita pesmu i da pokuša da je doživi, kako bi interpretacija bila uverljivija. Pored toga gospođa Perišić je svojoj mladoj koleginici govorila i o pravilnoj dikciji u toku pevanja.

Biljana smatra da njenom glasu ne leži komercijalna muzika i naglašava da joj se ona ne dopada i da jako teško peva pesme koje joj se ne sviđaju. Smatra da ukoliko neku pesmu voli, ona će na lep način da izađe iz nje.

Učešće na brojnim festivalima, saradnja sa najeminentnijim orkestrima i trajni snimci za arhiv Radio Beograda, su nešto što karakteriše ovu umetnicu koja pokazuje da ljubav prema nečemu može biti jača od gravitacione sile prema materijalnom i komercijalnom.

Na svu sreću Biljana nije jedina radijska pevačica koja neguje kvalitetne melodije i doprinosi očuvanju kulturne baštine, ali svi oni zajedno imaju mnogo izazova pred sobom. Sistem vrednosti društva koji se reflektuje i na medijsku podršku koju ovi ljudi imaju, predstavlja glavni izazov za radijske pevače, ali i osnov za poštovanje onoga što oni rade. Ali ukoliko budemo govorili o ovim ljudima i plasirali o njihovim delima, moguće je da će neko od mladih, poći Biljaninim i stopama ostalih njenih kolega i koleginica te početi da sluša i neguje ovu vrstu muzike.

Pročitajte još

Muzičke produkcijske kuće – nekad i sad

 

 

Ljubiša Pavković – zvuk koji je obišao svet

Karakteristika muzike današnjice je u tome što je većina muzičara u senci izvođača. Kada pitate prosečnog slušaoca, za neku pesmu, reći će vam samo ko je peva jer to najčešće ostaje u sećanju ljudi. Svirači su na žalost tu u drugom planu. Ali postoje instrumentalisti koji su nadmašili mnoge kolege i postali prepoznatljivi po stilu i načinu sviranja. Jedan od njih je i Ljubiša Pavković. Pre nego što počnete da čitate ovaj tekst, napominjem da sam ga napisao 2014. godine za potrebe jednog časopisa.  Прочитајте више „Ljubiša Pavković – zvuk koji je obišao svet“

Novokomponovana narodna muzika kroz vreme

 

Novokomponovana narodna muzika Jugoslavije, a kasnije zemalja na koje se ista podelia, predstavlja odraz društvenih vrednosti koje su se negovale u datom trenutku. Pevalo se i peva se o različitim temama, koje su okupirale i okupiraju stanovništvo tih zemalja. U ovom tekstu ćemo malo da zaplovimo kroz vreme i analiziramo taj odnos društva prema muzici i muzike prema društvu.  Прочитајте више „Novokomponovana narodna muzika kroz vreme“

Muzičke produkcijske kuće – nekad i sad

Muzičke produkcijske kuče imaju ulogu da albume i singlove distribuiraju na tržište a pored toga da u medijima plasiraju reklamu. Za produkcijsku kuću je važno koje termine u kojim medijima ima zakupljene, koji pevači joj dižu rejting ( u smislu popularnosti ) i koliko su ( bili ) tiražni njihovi albumi. Takav koncept produkcijske kuće je polako počeo da izumire. U vreme kada je narodu muzika na dohvat ruke, samo malobrojni kolekcionari će kupovati artefakte u vidu kompakt diskova ili ploća ( mnogi nisu upućeni ali zbog kvaliteta zvuka koji daje gramofon, popularniji albumi se mogu ponegde naći i na pločama ). Umesto toga mnogo je lakše pretplatiti se na neki od muzičkih servisa ili otići na Youtube i uz par klikova pronaći željenu pesmu. Zato su sada pred produkcijama veliki izazovi.  Прочитајте више „Muzičke produkcijske kuće – nekad i sad“

Kratka priča o Duletu Resavcu

Dusan Resavac Stojadinovic je organizator „Resava festa“, koji je poznat po negovanju etno muzike.

 

 

Dule je svoju karijeru započeo kao pevač novokomponovane narodne muzike, snimivši dva albuma, na kojima je bio prepoznatljiv njegov neobičan stil. Pored toga se publici festivala Moravski biseri predstavio pesmom „Ruzmarin i sneg “ 2000-e godine, a godinu dana kasnije pesmom Andjele moj, koja je i naslovna pesma prvog albuma ovog umetnika.
Potiče iz muzičke porodice. NOtac mu se takođe bavi novokomponovanom narodnom muzikom Aleksandar Stojadinović, poznatiji u narodu kao Aca Resavac, a brat Goran Rango Stojadinović je virtuoz na harmonici.

Album Duleta Resavca i grupe Stoiks, na kojem se nalaze etno obrade narodnih pesama, kojeg između ostalog krasi i gore navedena, je snimljen pre nekoliko meseci za Pgp Rts.

Прочитајте више „Kratka priča o Duletu Resavcu“